Ne mogu da se otmem jednom utisku. Iako smatram da je za nas kao narod i kao državu daleko bitnije sa kojim stepenom pre svega ekonomske razvijenosti, a potom i kulturne (naravno političku kulturu ne računam, jer "kultivisanje" političke scene smatram nemogućom), ćemo se pridružiti toj zajednici poznatijoj kao EU, nego tačan datum pristupanja.

         Međutim, u poslednje vreme razne agencije za ispitivanje javnog mnjenja izlaze sa rezultatima anketa po kojima interesovanje za EU opada ( svega 34% građana je za ulazak u EU po nekim podacima). Nameće mi se pitanje, da li smo mi Srbi dobijanjem belog šengena i mogućnošću da kada imamo novca "skoknemo" negde van ili lakše odemo da obiđemo rodbinu "preko", u svojim glavama završili sa ulaskom u EU? 

        A možda je i EU izgubila na tom sjaju koji smo mi zamišljali, samim ulaskom Bugarke, Rumunije i još pojedinih zemalja? I naravno, tu je još i Grčka kriza...